Историјат Градског позоришта ''Театар 91''

* Позориште и живот. Да ли се може повући граница? Или смо сви ми помало глумци, бољи или лошији, на позорници или у партеру, свесно или не, играмо своје улоге. Ако је глума урођена човековој природи, онда је позориште животна потреба. Привлачност позоришта је у томе што у замраченој сали, кад се завеса дигне, почиње на позорници да се дешава један живот који је у нечему помало и наш.
* Почеци позоришта датирају још од 1938. године. Прва представа била је "Три карте за Холивуд". Само две године касније, 1940. године створена је позоришна дилетантска група "Делиград". Њени оснивачи били су Бора Станковић-Лесковчанин, алексиначки ђак који је до рата учио трговачку академију у Београду. Глумци су били Радмила-Маца Тимић, њен брат Мишко, Олга-Дуда Ивановић, Бранка Митић и др.
* Представе су игране у сали Учитељске школе на летњој позорници на Брђанци. Реприза није било, само премијерна извођења. Приход од улазница коришћен је за израду декора, набавку реквизита... Већ првих дана по ослобођењу, 1944. године почело је окупљање аматера, јер је инфекција позоришним вирусом трајала, ту спаса нема. Незванични почетак рада послератног позоришта могао би се везати за приредбу одржану за руске и наше борце 23. октобра 1944. године у сали Гимназије.
На програму су биле руске и наше песме, "Каћуша", "Буди се исток и запад"... Врло брзо су прављене мале приредбе. Било је много песама: соло, дуета и малих хорова. Све то играно је у сали Учитељске школе. Аматерска дружина ишла је и у села. Истовремено, ужурбано се радило на реновирању сале и позорнице као и помоћних просторија Учитељске школе. Почело се са припремама за извођење озбиљнијих ствари. Прва међу њима била је "Земља нам је живот". То је адаптација Толстојевог дела коју је припремила Олга Ивановић. Део инвентара набављен је код имућних градских породица, а било је и поклона грађана. За премијеру сала је била испуњена до последњег места. Иначе, многи аматери спавали су у гардероби Учитељске школе. По сећању Ратка Стевановића, то се дешавало често. Ту је припремана и прва Нушићева комедија "Госпођа Министарка". Маца Тимић је била прва министарка. Улогу је остварила у режији свог мужа, Предрага Динуловића. И даље док је играла на позорницама Ниша, Смедерева, Зајечара, Тузле, Приштине и Крушевца, тих се улога није одрекла.
* Свакако, треба споменути да је за епизодну улогу Маце комичарке у драми "Коломба" добила награду "Јоаким Вујић". О значају овог признања говори чињеница да су чланови жирија били Зоран Радмиловић и Соја Јовановић. Маца је играла заједно са Олгом Ивановић, Бранкицом Митић...
* Како се државни и друштвени живот стабилизовао, школе и факултети су организовали рад, тако су аматери одлазили на студије за другим пословима из Алексинца.
Неки од њих су завршили драмске студије и играли у другим местима, повремено свраћајући у свој родни град. Био је то случај и са Олгом Ивановић. Напустили су град и други: Драган Милановић, Бранка Митић (Београд), Љубиша Крстић (Зајечар). На алексиначкој сцени оставили су трагове неки редитељи. Тако, док још није било Дома културе, играло се у биоскопским салама Житковца, Алексинца, Ал. Рудника. Драмска секција Дома омладине извела је Нушићево "Сумњиво лице" у режији Саше Јовановића. Овом представом Алексинац се 1974. године представио публици на првој Зонској смотри аматерских позоришта. Прослављени Поповићеви јунаци, Николетина Бурсаћ и Вук Бубало, имају у Алексинцу свог редитеља Драгишу Бобија Поповића.

* На Зонској смотри аматерских позоришта у Житковцу представио се драматизацијом "Доживљаји Николетине Бурсаћа" – Драгиша Поповић. Потом је режирао "Вук Бубало". Поповић је радио поново са аматерима. Обавио је адаптацију народне песме "Смрт Омера и Мериме" и учествовао на Зонској смотри 1976. године. Поред домаћих глумаца, учествовали су и гости аматери из Гњилана: Драган и Станица Трајковић и Јелена Поповић. Улогу несрећне Мериме тумачила је Мирјана Чубрило. Потом, 1977. године основана је дечија сцена при Радничком универзитету. Изградњом Дома културе 1977. године Алексинац је добио прaве услове за позоришни живот. Гостују и професионална позоришта Београда, Ниша, Шапца, Крушевца. Ређала се представа за представом. Треба рећи да су седамдесете и осамдесете године обележене радом Дуке Јовановића. Тамо иза зелене стене, и Мишоловка, Немирна недеља, Хасанагиница и Сумњиво лице, Рањени орао...
Ове представе учествовале су на Зонским и Републичким смотрама. Марина Трифунов се вратила са похвалом за најбољу женску улогу. Такође су похваљени: Анчевић Срђан, Зорица Миловановић, Јелена Поповић...
Ваља истаћи, да је уз друге глумце на Фестивалу награду понела Љиљана Андрић, тумачећи Живку министарку. Покојна Љиљана Андрић, својим богатим глумачким знањем, оставила је дубок траг у позоришном животу Алексинца.
Но, ваља истаћи велики допринос у афирмацији позоришта и оснивању "Театра 91", глумици Мили Динуловић. Својим богатим позоришним и глумачким знањем наговестила је пут позоришној будућности. Са глумцима су радили и познати редитељи као што су: Иван Клеменц, Пеђа Стоименовић, Михаило Вукобратовић, Мишко Динуловић, Југ Радивојевић, Фуад Табучић, Драган Остојић и други. "Театар 91" је 2003. године постао самостална установа у култури, буџетски корисник. Те године, позориште добија прве запошљене сараднике и полако ради на техничкој опремљености. Неколико година касније, Градско позориште се могло похвалити најсавременијом техничком опремом, као што су теренске "бубице", бежични микрофони, широкопојасни микрофони. Такође ради на опремању светлосне кабине целокупном опремом за њено функционисање, што је сада у рангу многих професионалних позоришта. Данас Градско позориште "Театар 91" може бити домаћин свим професионалним позориштима и све њихове захтеве испоштовати, како светлосном тако и тонском опремом.

Коришћен материјал из књиге
"Позоришни споменар Алексинца 1940-1990."
Аутори: Ружица Стевановић и Гордана Мирковић
Издавач: Центар за културу и уметност Алексинац



Градско позориште "Театар 91" I Адреса: Душана Тривунца 15, 18220 Алексинац I Тел: 018/ 801-722 I електронска пошта: teatar91@gmail.com

Copyright © 2011-2017. Градско позориште "Театар 91". Администратор: Славиша Крстић дизајн: Дејан Давидовић